Тож томирлар етишмовчилигида қўлланадиган моддалар
Namuna sifatida hujjatning dastlabki sahifalari suv belgisi bilan ko'rsatilmoqda. To'liq hujjat (20 sahifa) — suv belgisiz — xariddan so'ng yuklab olinadi.
Mualliflik huquqi buzilgan deb hisoblasangiz — shikoyat qiling!

Keraklisini topmadingizmi?
Doclab AI mavzuingiz bo'yicha yozib beradi.
Mahsulot tavsifi
Тож томирлар етишмовчилигида қўлланиладиган моддалар таснифи ва таъсир механизмлари
Hujjatdan parchaboshlanishi
ТОЖ ТОМИРЛАР ЕТИШМОВЧИЛИГИДА ҚЎЛЛАНАДИГАН МОДДАЛАР ТОЖ ТОМИРЛАР ЕТИШМОВЧИЛИГИ КУЙИДАГИ ХОЛАТЛАРДА КЕЛИБ ЧИКАДИ Стенокардия, коронарокардиосклероз, миокард инфарктида юрак тож томирларининг етишмовчилиги рўй беради. Бу касалликларни бирлаштириб юракнинг ишемия касаллиги (ИБС) деган ном берилган, чунки уларнинг келиб чиқишидаги асосий сабаб — тож томирлар қисқариши (стенокардия,) торайиши (коронарокардиосклероз), тромб билан бекилиши (миокард инфаркти) туфайли юрак мушаклари қон билан яхши таъминланмай қолади, ишемия юзага келади. Тож томирлар етишмовчилигида қўлланиладиган моддалар антиангинал (angina pectoris — стенокардия) деб аталади Антиангинал моддалар шартли равишда 3 гуруҳга бўлинади: I. Юрак тож томирлари ва бошқа аъзолар томирларини кенгайтирувчи моддалар. II. Юракнинг адренергик с
Hujjatning birinchi betidan olingan — to‘liq matn yuklab olingandan keyin ochiladi.
Kerakli hujjatni topmadingizmi?
Mutaxassis talabingiz bo'yicha 0 dan tayyorlab beradi — tez va sifatli.




















